Вести

ПРЕДУЗЕЋЕ АБД ПРОМ ДОБАР ПРИМЕР КАКО ЗАШТИТИТИ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И ИСКОРИСТИТИ ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ

1. новембра 2021.

Mинистарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, шеф Делегације и амбасадор ЕУ у Србији Емануел Жофре и градоначелник Шапца др Александар Пајић данас су посетили предузеће АБД ПРОМ д.о.о. у Јевремовцу. Ово предузеће је преко ИПАРД-а конкурисало за соларну електрану и сада је десет објеката предузећа покривено са 2 хиљаде панела.

Власник и директор предузећа АБД ПРОМ д.о.о. Александар Јаковљевић истакао је да је пре неколико година у иностранству видео соларне панеле и да је сањао да то једног дана и сам направи. Он је 2019. године аплицирао за соларну електрану 600 кWp преко ИПАРД-а, када је изашла уредба да се може аплицирати за овакав пројекат.

,,Нисам много размишљао, почео сам да прибављам документацију, што је обиман посао који је трајао пет, шест месеци. Међутим, велика олакшица ми је била што су сви ови објекти, када су грађени, имали употребне дозволе одмах након завршетка изградње. То је био један од услова за аплицирање и ја сам 24. децембра 2019. године, међу првима, поднео захтев за овај пројекат. Снага ове соларне електране је приближно 600 кWp. Лети трошимо највише струје, у мају, јуну, јулу, августу и септембру замрзавамо свеже воће и трошимо пет пута више струје него у осталим месецима, али је тада и производња пет пута већа. Тих месеци имамо довољно, а ових осталих имамо вишкове које пласирамо Електропривреди Србије. Инвестиција није мала. Пре две године је било чудно да улазим у кредит од 72 милиона динара са ПДВ-ом. Рок отплате ће бити сигурно краћи него што смо предвидели, зато што је енергија драстично поскупела”, казао је Александар Јаковљевић.

Градоначелник Шапца др Александар Пајић истакао је да је Град Шабац међу локалним самоуправама које дају највеће подстицаје за пољопривредну производњу у Србији.

,,Велики део буџета Града издвајамо за подстицаје у пољопривреди. Ово је добар пример сарадње са државом, али и са фондовима ЕУ који говори да можемо да направимо значајне помаке у квалитету пољопривредне производње. Ово предузеће, које има 40 запослених, добар је пример како заштитити животну средину и искористити обновљиве изворе енергије. Преко ИПАРД-а конкурисали су за соларну електрану. Десет објеката овог предузећа покривено је са 2000 панела. С обзиром на то да ова хладњача, капацитета до 5 хиљада тона, у којој се прерађује пет врста воћа, троши велику количину електричне енергије и да су рачуни за струју били огромни, захваљујући соларној електрани рачуни за утрошену енергију сада су дупло нижи, а очекују се још веће уштеде. Сви треба да водимо рачуна о заштити животне средине и енергетској ефикасности. Уместо уништавања наше животне средине, треба да искористимо оно што нам она даје. Сунчева енергија је неисцрпни природни извор, који можемо искористити за добијање електричне и топлотне енергије, без емисије штетних гасова, без повећавања трошкова и без константног нарушавања и уништавања природне равнотеже. Одличан начин за спровођење тог процеса у дело јесте примена и коришћење соларних система.

Свака уштеда коришћењем алтернативне енергије доноси велику корист, док се са еколошке стране то не може измерити новцем”, казао је градоначелник Пајић и додао да Град Шабац схвата значај очувања животне средине, која делом укључује и примену обновљивих извора енергије у времену које је пред нама.

,,Свесни актуелности и значаја ове теме за будућност, град Шабац ће пратити кретања у овој области и у мери која спада у његову надлежност, подржавати будуће сличне пројекте”, рекао је Пајић.

Шеф Делегације и амбасадор ЕУ у Србији Емануел Жофре изразио је велико задовољство због посете и онога што је видео у овом предузећу. Истакао је да се у овом пројекту види ефекат удруживања снага ЕУ и Србије зарад увођења промена у пољопривреди као и да је овим пројектом повећана активност ове фирме као и конкурентност, а притом важан елемент овог пројекта је еколошки.

,,Европска Унија већ дуго сарађује са Министарством пољопривреде. У оквиру ИПАРД-а смо још давно издвојили 175 милиона евра. Тај новац ће моћи да генерише инвестиције од укупно 600 милиона евра у пољопривреду. Пошто желимо да урадимо и још више, тренутно разговарамо са надлежним институцијама о наредној фази ИПАРД-а III за који ћемо издвојити 280 милиона евра. То су све бесповратна средства, која ће заједно са суфинансирањем државе Србије и самих компанија пружити пољопривреди много више. Желимо са овим новцем и још више од тога да постигнемо. Разговарамо са Министарством које су то мере које бисмо могли да спроведемо. Ми бисмо волели да се овај новац искористи за унапређење општинске инфраструктуре, изградњу руралних путева. Свакако ћемо слушати шта пољопривредници кажу, да видимо какви су њихови планови на локалу и онда ћемо томе прилагођавати мере. Постижемо одличне ефекте од када смо кренули са применом ових мера. Извоз у Србији се удвостручио и више од половине тог извоза иде у земље ЕУ и ствари се великом брзином мењају на боље. Желимо овим да будемо сигурни да сви ресурси који су на располагању, сва средства која имамо, стигну до самих пољопривредника како би могли да реализују пројекте, а у циљу да буду конкурентни на тржишту, да се модернизују, и буду еколошки”, рекао је Емануел Жофре и истакао да зна да Министарство пољопривреде, на челу са министром Недимовићем, вредно ради на томе да са убрзају све неопходне процедуре.

,,Надам се да ће се са свим овим што ради у пољопривреди, Србија постати модел у пољопривреди за Европу. Све ово што радимо је у циљу да Србију што боље припремимо за чланство у ЕУ. Сматрам да Србије треба да буде део породице како би заједно били јачи”, истакао је Жофре.

Министарка Јадранка Јоксимовић казала је да је 2014. године, када је преузела дужност министра и националног ИПА координатора, њен први задатак био да ослободе могућност и средства из ИПАРД-а, ИПА фондова намењених за развој пољопривреде и производње.

,,Прво је требало зграду Управе за аграрна плаћања, која је дуго била у Шапцу, пребацити у Београд, јер је то био услов Европске комисије. То је реализовао мој колега Недимовић 2016. године и ми смо ослободили тих 175 милиона евра за седмогодишњи период, од 2014. до 2020. године. Један од успешних пројеката је овај који је реализовао домаћин и човек са визијом, предузетник Јаковљевић, који је показао да се не плаши да уђе у процес промене. Процес промене нас чека управо у погледу коришћења обновљивих извора енергије и свега што је зелена агенда за Европу и Србију. Оно што нам следи је нови седмогодишњи период, од 2021. до 2027. и требало би да нам буде доступно 288 милиона евра гранта за пројекте из области пољопривреде, али ће око 40 одсто тих средстава бити намењено подизању учешћа обновљивих извора енергије и зелене пољопривреде и зеленог агробизниса. Овај пример данас је заиста добар и као позив свим другим пољопривредним произвођачима и регистрованим пољопривредним газдинствима да се заинтересују, да се обуче јер морамо да подигнемо капацитете на локалном нивоу, да ти пројекти буду спремни. Једна од важних ствари је да сви објекти имају употребну дозволу” , рекла је Јадранка Јоксимовић и додала да ће ИПАРД III посебно обратити пажњу на пројекте који ће се тицати родне равноправности и учешћа жена у пољопривредној производњи.

,,Ми у пројектима који су аплицирани имамо само око 23 одсто жена, а мислим да би то требало да буде много више. Такође, ту су и млади. Отприлике сваки 14. који је аплицирао за пројекте из области пољопривредне производње има мање од 40 година. Просечна старост власника пољопривредних газдинстава који су аплицирали је 61 година. Мораћемо да подстакнемо младе како би остајали на селу и морамо подстаћи равномеран регионални развој”, истакла је Јадранка Јоксимовић.

Министар Бранислав Недимовић рекао је да је држава, заједно са ИПАРД-ом успела да са Александром Јаковљевићем реализује његов сан, али да је и сан свих у Министарству да мењају српску пољопривреду, да буде што више извоза и што више профита.

,,ИПАРД служи за то да реализује појединачне инвестиције. Александар Јаковљевић је успео да реши два велика проблема. Први је смањење трошкова. Трошак електричне енергије био је 8 до 10 одсто. Инвестиција ће се вратити за четири године. Век соларних панела је 15 до 20 година и он неће имати тај трошак, него ће му то остати као профит. Са друге стране, он је пионир једне ствари где у техничко – технолошком напретку српску пољопривреду померамо неколико корака напред. Ово ће бити пример за целу Србију”, рекао је министар Недимовић и додао да ће крајем децембра бити расписан конкурс за нова техничко – технолошка решења.

,,Улазимо у нови циклус читаве наше видео игрице српске пољопривреде која подразумева да идемо на дигитализацију и да људи у сваком тренутку сами могу да подносе захтев електронским путем, али исто тако да контролишу предмет, да у сваком тренутку знају шта се дешава”, истакао је министар Недимовић.