Географски подаци

sabac-dron

Географски положај

Општина и град Шабац захватају северни део североистоку Србије. Географски положај општине је веома повољан јер се налази на важним саобраћајним правцима: друмским, железничким и речним, иу близини је великих градова Београда и Новог Сада. Општина Шабац простире се на површини од 795 км2 и има 122,320 становника. У граду, са приградским насељима, живи око 70.000 становника. Основни привредни потенцијали су квалитетно земљиште погодно за све врсте пољопривредне производње, а воде река Саве и Дрине погодују развоју бројних привредних грана; индустрије, водопривреде, пољопривреде, речног саобраћаја и туризма. Град Шабац Је одувек био веома богат културни центар Подриња и ширег подручја.

Климатске карактеристике

На подручју Шапца влада умероноконтинентална клима. Због отворености према Панонској низији његови низијски сервиси на северу су под утицајем континенталне климе Панонске А брежуљкасто Планински бокал ја Југозапад до 700 м надморске висине под-утицајем Планинске климе. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температура ваздуха један су од изузетног значаја за опстанак биљног света. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу.

Шабац обали реке Саве на, а општина излази и на реку Дрину, међусобно повезане каналском мрежом и богатством подземних, пијаћих сам геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине- можемо да кажем у центру региона.

Воде, геолошки састав и рудно богатство

Шабац је оивичен воденим токовима реке Саве и Дрине. У равничарском делу изграђен је низ канала који црпе воду из подбарских подручја. Има и неколико минералних и лековитих извора од којих су неки добро испитани, а неки су још увек нису. Рудно богатство овог подручја је такође разноврсно, почев од кварцног песка, глине и других сировина које се користе у грађевинарству и распрострањене су у северном делу региона.

Водни потенцијали се врло мало користе Геотермална вода отиче у неповрат и оно сто имамо не користимо, а лошим односом делимично и уништавамо. Могућност флаширања – извоза пијаце воде, коришћење геотермалне за загревање објеката. У пољопривреди пошумљавањем деградираног и ерозивног земљишта побољшали би квалитет ваздуха, у брдско планинском делу општине створили би се бољи услови за развој туризма иу наредном периоду уз добро Газдовање створили сировинску базу. Небригом сам неодржавањем Саве је запрљана и скоро постала непловна. Непостојање законских регулатива за одржавање и коришћење постојећег и стављање у функцију свеопштег развоја.