Dan Mihaila Đurića (1925-2011), jednog od najvećih srpskih filozofa i sociologa, profesora
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i akademika SANU, obeležava se danas, 25.
novembra po peti put u Šapcu, njegovom rodnom gradu. Nažalost, usled pandemije, ovaj značajan
događaj će proteći na drugačiji način, bez kontakta i žive reči, onako kako situacija nalaže –
snimljenim predavanjima izuzetnih kulturnih poslenika koji govore o neprocenjivoj veličini
akademika Mihaila Đurića.
Predavanje profesora Mila Lompara „Shvatanje nihilizma u delu Mihaila Đurića“,
koje je trebao da održi učenicima Šabačke gimnazije, kao i predavanja na temu: „Etos javnog
delovanja Mihaila Đurića“ profesora Časlava D. Koprivice i profesora Jovice Trkulje mogu
se pogledati na YouTube kanalu Biblioteke šabačke. A tekst o ovom velikanu, autorke Jelene
Podgorac Jovanović, direktorke Biblioteke šabačke može se pročitati na sajtu ove ustanove.
“Učešćem u obeležavanju Dana Mihaila Đurića, Biblioteka šabačka i u ovakvim
izmenjenim okolnostima nastoji da neguje tradiciju negovanja i podsećanja na sve znamenite
Šapčane. Na ovaj način, pre svega, odajemo počast jednom od najvećih Srba svih vremena, jednom
od najpoznatijih i najznačajnijih predstavnika srpske filozofije u drugoj polovini
dvadesetog veka”, ističe Jelena Podgorac Jovanović.
Mihailo Đurić je rođen 22. avgusta 1925. godine. Studirao je pravo, filozofiju i
klasičnu filologiju na Pravnom fakultetu i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Doktorirao je 1954. godine tezom Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista. Iste godine je na
beogradskom Pravnom fakultetu izabran za asistenta, gde je potom biran za docenta 1957, za
vanrednog profesora 1964. i za redovnog profesora 1969. godine.
Godine 1972. osuđen je na devet meseci strogog zatvora, zbog kritike ustavnih amandmana
1971. godine, zbog čega je izgubio radno mesto na fakultetu. Svoj naučni rad je produžio u
Institutu društvenih nauka u Beogradu od 1974. do 1990. godine, radeći kao naučni savetnik.
Godine 1990. vraća se na Pravni fakultet, gde je naredne, 1991. godine, penzionisan. Preminuo
je u novembru 2011. godine. Njegovo mišljenje i delovanje su primer odgovornog, hrabrog i
principijelnog intelektualca u našem vremenu, a njegov život je svojevrsno jedinstvo
mišljenja, govora i delanja.
